PSYCHOLOGIZM IN PROSAIC WORKS OF MYKOLA VINGRANOVSKY

Abstract

Uvod Autor analizira problem psihologizma i psihološke analize dela Mikole Vinranovskog. Interpretira radove njegovih prethodnika, Z. Glubeve, L. Ginsburga, V. Kompanieca, M. Kodaka, A. Jesina, M. Privovarova, M. Khrapčenka, S. Šatalova. Ideterminacija psihologizma i psihološka analiza istražena je i praćena determinizmom А. Ijezuitova, koji je ponudio psihologizam kako bi ispitao generičke odlike književnosti, rezultat umetničkog rada i izraza autorske i socijalne psihologije, kao svesnog estetskog principa. Metod U istraživanju se autor opredelio za sledeće metode: analiza sadržaja, koja nam je pomogla da napravimo razliku između osnovnih tendencija u slici psihologizma junaka u delima M. Vingranovskog; potom hermeneutički metod, koji nam je omogućio da prepoznamo odlike percepcije, razumevanja i interpretacije psihologizma u radovima M. Vingranovskog; sistemski metod je pomogao autoru da pronađe međukomunikaciju između uzroka i posledica u ponašanju junaka predstavljenih u radovima Vingranoskog. Rezulati i diskusije Prilikom diskusije rezultata, autor posvećuje pažnju nekolikim interesantnim činjenicama u analizi psihologizma u delima pisca. Prvo, Vingranovski je analizirao rat kao krizni oblik postojanja sa ontoloških pozicija, što je piscu omogućilo korišćenje različitih formi i oblika psihologizma. Drugo, Vingranovski je predstavio emotivno stanje dečijih likova koji su postali svedoci tragičnih događaja tokom vojnih godina, posledice bivstvovanja u psihološki ranjivim situacijama – depersonalizacija, uslovljena psihičkim odbacivanjem porekla halucogenih vizija, neadekvatnog ponašanja i sindroma hiperaktivnosti. Zaključci U proznim delima Vingranovskog su na psihološki i jasan način prikazane očigledne odlike muške i ženske psihologije, kreativni proces, poreklo battle trancea, psiha dece različitih godina starosti; takodje je posvećena posebna pažnja rekreaciji emotivnih stanja predstavnika flore i faune.